Marko Celesty: Od iskustva muzičara do globalne music-tech platforme Rebel Music Distribution i 25.000 izvođača

Razgovarala: Iman della Luna Glušac

Marko Celesty je gitarista, kompozitor, producent i osnivač Rebel Music Distributiona, platforme koju je 2021. godine pokrenuo u Trstu s idejom da nezavisnim muzičarima olakša put od stvaranja pjesme do njene publike. Ono što je počelo iz vlastitog iskustva muzičara danas je preraslo u međunarodnu platformu koju koristi više od 25.000 izvođača i muzičkih projekata, uz katalog koji ostvaruje desetine miliona streamova mjesečno.

Rebel Music nastao je iz vrlo konkretnog pitanja: zašto bi muzičar morao plaćati da bi njegova muzika bila dostupna publici? Odgovor je Celesty pokušao ponuditi kroz besplatnu distribuciju, tehnologiju koja automatizuje veliki dio procesa, ali i ono na čemu posebno insistira – direktan ljudski odnos s izvođačima.

U vremenu u kojem su streaming, algoritmi, podaci i umjetna inteligencija postali neodvojivi dio muzičke industrije, Celesty govori o tome kako se promijenio položaj nezavisnog muzičara, šta je tehnologija zaista demokratizirala, ali i zašto je borba za pažnju danas možda teža nego ikada. Govori i o tome kako je graditi globalnu tehnološku kompaniju iz Trsta, bez eksternih investitora, s timom od svega četiri osobe, te gdje vidi budućnost Rebel Musica i nezavisne muzike.

Marko, prije nego što ste pokrenuli Rebel Music Distribution, bili ste gitarista, kompozitor i producent. Koliko je upravo vlastito iskustvo muzičara bilo presudno za nastanak ideje o platformi? Koji ste problem iz vlastitog iskustva željeli riješiti?

Bilo je presudno. Rebel Music zapravo nije nastao iz ideje: „Hajde da napravimo još jednu kompaniju za distribuciju muzike“, već iz vrlo ličnog iskustva muzičara koji je godinama bio sa druge strane sistema. Kao gitarista, kompozitor i producent znao sam koliko energije ulažete u jednu pesmu pre nego što ona uopšte stigne do publike. A onda, kada dođete do distribucije, često vas dočekaju pretplate, komplikovani paneli, automatizovana podrška i osećaj da ste samo još jedan broj u sistemu. Posebno mi je smetalo što mali, nezavisni izvođač često mora unapred da plaća samo da bi dobio priliku da svoju muziku postavi pored muzike velikih izvođača. Želeo sam da taj deo procesa bude jednostavniji i pravedniji. Da muzičar može da se koncentriše na muziku, da tehnologija radi za njega, a ne obrnuto. Zato mislim da Rebel Music nikada ne bih napravio na isti način da prethodno nisam bio muzičar.

Rebel Music nastao je 2021. godine u Trstu. Kako je izgledao sam početak – od prve ideje do trenutka kada ste shvatili da od nje može nastati ozbiljan music-tech projekt?

Početak je bio mnogo manje glamurozan nego što danas možda izgleda. Nije postojao veliki tim, investicioni fond niti neka velika kancelarija sa deset programera. Postojala je ideja, mnogo rada i vrlo jasna predstava o tome šta mi kao muzičaru nedostaje. U početku sam na Rebel Music gledao gotovo kao na rešavanje problema: kako napraviti sistem koji će biti jednostavan za izvođača, a istovremeno dovoljno ozbiljan da iza njega može da stoji profesionalna distribucija muzike. Pravi trenutak kada sam shvatio da ovo može biti mnogo veće došao je kada su počeli da dolaze ljudi koje nismo poznavali. Prvo desetine, zatim stotine, pa hiljade izvođača iz različitih zemalja. Kada ljudi sa drugog kraja sveta pronađu vaš proizvod, registruju se, objave muziku i zatim ga preporuče nekome drugom, tada shvatite da više ne rešavate samo sopstveni problem. Rešavate problem koji postoji globalno.

Danas se govori o tome da je tehnologija demokratizirala muzičku industriju. Je li zaista tako? Šta je nezavisnom muzičaru danas dostupnije nego prije deset ili dvadeset godina, a šta je, paradoksalno, postalo još komplikovanije?

Tehnologija jeste demokratizovala muziku, ali nije demokratizovala pažnju. Pre dvadeset godina vam je za globalnu distribuciju praktično bila potrebna izdavačka kuća, fizička distribucija i čitava infrastruktura kojoj većina muzičara nije mogla ni da pristupi. Danas izvođač iz male sobe može da napravi pesmu i nekoliko dana kasnije bude dostupan slušaocima širom sveta. To je ogromna promena. Ali istovremeno je postalo mnogo teže biti primećen. Danas više nije najveći problem kako postaviti pesmu na Spotify, Apple Music ili druge servise. Problem je kako da neko pronađe baš vašu pesmu među desetinama hiljada novih izdanja. Muzičar danas mora da razume mnogo više od same muzike: sadržaj, društvene mreže, algoritme, podatke, vizuelni identitet i marketing. Dakle, ulazak na tržište nikada nije bio lakši. Borba za pažnju nikada nije bila teža.

Rebel Music nudi besplatnu distribuciju, online mastering, upravljanje izdanjima i katalogom, mjesečne isplate tantijema i direktnu podršku. Kako ste osmislili model u kojem izvođač ne plaća klasičnu godišnju pretplatu?

Krenuli smo od vrlo jednostavnog pitanja: zašto bi muzičar morao svake godine da plaća samo da bi njegova muzika ostala dostupna? Ako imate deset ili dvadeset izdanja, takav model vrlo brzo postaje trošak, posebno za mladog izvođača koji tek gradi publiku. Mi smo želeli da uklonimo tu psihološku i finansijsku barijeru. Zato smo od početka razmišljali o Rebel Musicu kao platformi čiji interes treba da bude povezan sa interesom izvođača. Nama odgovara da izvođač objavljuje kvalitetnu muziku, da njegov katalog raste, da muzika ostvaruje rezultate i da on ostane sa nama dugoročno. Kada tako postavite model, ne morate da gradite kompaniju oko naplate pristupa sistemu. Možete je graditi oko uspeha kataloga koji kroz sistem prolazi. Mislim da je upravo ta razlika veoma važna.

Besplatna distribucija zvuči gotovo predobro da bi bila istinita. Gdje je poslovni model Rebel Musica i kako uspijevate održati takav sistem bez eksternih investitora?

Besplatno za korisnika ne znači da iza toga ne postoji poslovni model. Naš model je napravljen tako da prihodi kompanije rastu zajedno sa aktivnošću i uspehom kataloga koji distribuiramo. Zbog toga nemamo potrebu da osnovnu distribuciju pretvaramo u proizvod koji muzičaru naplaćujemo unapred. Drugi važan deo je tehnologija. Da smo pokušali da kompaniju sa 25.000 izvođača vodimo na tradicionalan način, sa ogromnim brojem zaposlenih i velikim fiksnim troškovima, ovakav model verovatno ne bi bio moguć. Mi smo veliki deo procesa od početka automatizovali i razvijali sopstveni softver upravo zato da bismo mogli da budemo efikasni. Nismo imali spoljne investitore, pa smo od prvog dana morali veoma pažljivo da razmišljamo o svakom trošku. To ponekad usporava rast, ali vas nauči da napravite održivu kompaniju, a ne kompaniju koja opstaje samo dok neko drugi finansira njen rast.

Danas platformu koristi više od 25.000 izvođača i muzičkih projekata, a katalog ostvaruje desetine miliona streamova mjesečno. Da li vas više raduje sama brojka ili ono što ona govori o povjerenju koje su vam izvođači ukazali?

Definitivno ovo drugo. Naravno da je lepo videti broj od 25.000 izvođača i desetine miliona streamova mesečno. Kada se setim kako smo počeli, ti brojevi su ponekad i meni pomalo nestvarni. Ali broj sam po sebi ne znači mnogo ako iza njega nema poverenja. Za mene je mnogo važnije kada vidim izvođača koji je prvo kod nas objavio jednu pesmu, a dve godine kasnije preko Rebel Musica vodi čitav katalog. Ili kada neki korisnik preporuči platformu prijatelju bez toga da smo ga mi ikada zamolili. U našem poslu ljudi nam praktično poveravaju jedan deo svoje karijere, svoju muziku i prihode koje ta muzika generiše. Zbog toga tih 25.000 za mene nisu samo nalozi u bazi podataka. To je 25.000 razloga da sistem sutra mora da radi još bolje nego danas.

Rebel Music ima tim od samo četiri osobe. Kako je moguće da tako mala ekipa servisira međunarodnu bazu od 25.000 korisnika? Koliko toga danas radi tehnologija, a koliko ljudi?

Bez tehnologije to apsolutno ne bi bilo moguće. Od početka smo gradili Rebel Music tako da softver preuzima ono što softver radi bolje od čoveka: obradu velikog broja podataka, organizaciju kataloga, određene provere, administrativne procese i veliki deo svakodnevnih operacija. Ali postoji granica do koje želimo da automatizujemo stvari. Kada izvođač ima konkretan problem sa izdanjem, katalogom ili isplatom, ne želim da razgovara sa chatbotom koji mu deset puta ponavlja isti odgovor. Tu treba da postoji čovek koji razume problem i koji može da ga reši. Naš princip je zapravo vrlo jednostavan: automatizovati procese, ali ne i odnos sa ljudima. Mislim da je upravo ta kombinacija razlog zbog kojeg mali tim može da vodi veoma veliku platformu, a da korisnik ipak nema osećaj da komunicira sa bezličnom korporacijom.

Posebno insistirate na direktnoj komunikaciji sa izvođačima. Zašto vam je bilo važno da iza automatiziranih digitalnih procesa ipak ostane stvarna osoba kojoj se muzičar može obratiti?

Zato što znam kako izgleda biti sa druge strane. Kada ste nedeljama ili mesecima radili na pesmi i pojavi se problem nekoliko dana pre objavljivanja, za vas to nije „ticket broj 5837“. To je vaša pesma. A kada na pitanje dobijete generički odgovor ili danima ne možete da dođete do stvarne osobe, frustracija postaje ogromna. To iskustvo sam imao kao muzičar i nisam želeo da napravim istu stvar. Tehnologija je fantastična kada treba ubrzati procese. Ali empatija, razumevanje konteksta i donošenje odluke u neobičnoj situaciji još uvek su ljudske stvari. Želim da izvođač zna da, ako postoji ozbiljan problem, sa druge strane postoji neko ko će ga pročitati, razumeti i pokušati da ga reši. Za mene to nije dodatna funkcija platforme. To je deo samog proizvoda.

Koliko je teško održati taj lični odnos kada kompanija raste i kada korisnici dolaze iz različitih zemalja, tržišta i muzičkih scena?

Sve je teže kako rastemo, to je činjenica. Ali mislim da rast nije opravdanje da korisničko iskustvo postane lošije. Zato stalno pokušavamo da tehnologijom uklonimo nepotrebne kontakte. Ako korisnik mora da nam piše da bi saznao nešto što je sistem mogao jasno da mu pokaže, onda problem nije u korisniku nego u dizajnu sistema. Na taj način ljudima u timu ostavljamo više vremena za situacije u kojima je ljudska pomoć zaista potrebna. Naravno, postoje i kulturološke razlike. Korisnik iz Evrope, Afrike, Azije ili Latinske Amerike ponekad ima potpuno drugačija očekivanja i način komunikacije. Ali jedna stvar je gotovo univerzalna: ljudi žele brz i jasan odgovor i žele osećaj da ih neko sluša. To se ne razlikuje mnogo od zemlje do zemlje.

Rebel Music ste razvijali vlastitim snagama, bez vanjskih investitora. Zašto ste odabrali upravo taj put i šta vam je takav način razvoja omogućio, a šta otežao?

U početku to čak nije bila neka velika filozofska odluka. Jednostavno smo počeli da gradimo ono u šta verujemo i finansirali rast iz sopstvenog poslovanja. Kasnije je to postala vrlo svesna odluka. Kada nemate investitore, imate ogromnu slobodu da kažete: ovo možda neće doneti najviše novca narednog kvartala, ali je dobro za izvođače i dobro je za kompaniju na duži rok. Niko vas ne tera da rastete po svaku cenu. Naravno, druga strana je da sve ide teže. Morate mnogo pažljivije da birate gde ulažete novac, rast tima je sporiji i neke stvari koje bi kompanija sa velikim kapitalom rešila za nekoliko meseci vi rešavate mnogo duže. Ali zauzvrat smo napravili kompaniju koja pripada ljudima koji je grade i čiji pravac možemo sami da određujemo. Meni je ta nezavisnost veoma važna. Na neki način odgovara i samoj filozofiji Rebel Musica.

Prema podacima kompanije, vrijednost poslovanja danas se procjenjuje na nekoliko miliona eura. Kako doživljavate taj trenutak kada se osvrnete na činjenicu da je sve počelo iz iskustva jednog muzičara?

Za mene se nikada nije radilo o novcu. Naravno da je lepo kada nešto što ste napravili danas vredi nekoliko miliona evra, ali to nikada nije bio cilj. Kao muzičaru i programeru, mnogo mi je zanimljivije bilo da vidim koliko daleko mogu da odem sa sopstvenom idejom i sopstvenom tehnologijom. Da li mogu da napravim nešto od nule, bez investitora i velikog tima, i da to jednog dana koriste desetine hiljada izvođača širom sveta. Mislim da me je upravo taj izazov najviše vozio od početka — da stalno pomeram granicu onoga što je moguće napraviti sa malim timom, dobrim kodom i jasnom idejom. Vrednost kompanije je posledica svega toga, ali meni je i danas mnogo zanimljivije pitanje: koliko daleko još možemo da odemo?

Koliko vam činjenica da ste i sami muzičar pomaže u donošenju poslovnih odluka? Postoji li trenutak kada morate svjesno prestati razmišljati kao umjetnik i početi razmišljati kao poduzetnik?

Pomaže mi svakog dana, ali ponekad može i da odmogne. Muzičar u meni želi da svaka funkcija bude dostupna svima, da svaki problem rešimo odmah i da uvek gledamo stvari iz perspektive izvođača. Preduzetnik mora da pita i nešto drugo: da li je ovo održivo, koliko košta, može li da funkcioniše kada budemo imali 50.000 ili 100.000 korisnika? Mislim da je dobra odluka obično negde između te dve perspektive. Ne želim nikada potpuno da prestanem da razmišljam kao muzičar, jer mislim da bi Rebel Music tada izgubio deo onoga što ga razlikuje. Ali naučio sam da dobra namera nije dovoljna. Ako želite dugoročno da budete dobri prema korisnicima, morate napraviti i zdravu kompaniju. To je možda najveća razlika između umetničkog i poslovnog načina razmišljanja.

Šta danas, iz vaše perspektive, nezavisnom izvođaču zapravo treba da bi došao do publike? Je li dobra pjesma još uvijek početak i kraj svega ili je danas potrebno razumjeti distribuciju, podatke, algoritme, marketing i cijeli niz tehničkih procesa?

Dobra pesma je i dalje početak svega. Tehnologija može mnogo stvari, ali ne može dugoročno da nadomesti muziku koja kod ljudi ne izaziva nikakvu emociju. Međutim, dobra pesma više nije dovoljna. Danas izvođač mora makar osnovno da razume kako njegova muzika putuje od studija do slušaoca. Ne mora da postane stručnjak za svaki algoritam, ali treba da razume distribuciju, kako se pravilno unose podaci, kada se objavljuje muzika, šta se dešava sa publikom nakon izlaska pesme i odakle dolaze slušaoci. Podaci su posebno važni. Nekada je izvođač mogao samo da nagađa ko ga sluša. Danas može da vidi zemlje, gradove, demografiju i pesme koje najbolje funkcionišu. Ta informacija je ogromna prednost ako znate šta sa njom da uradite. Danas muzičar ne mora da bude marketinška agencija. Ali mora da razume okruženje u kojem njegova muzika postoji.

Streaming platforme omogućile su izvođačima da praktično preko noći postanu globalno dostupni. Jesu li muzičari danas zaista slobodniji ili su samo prešli iz zavisnosti od izdavačkih kuća u zavisnost od algoritama i platformi?

Mislim da su definitivno slobodniji, ali ta sloboda nije potpuna. Nekada je mali broj ljudi odlučivao hoće li vaša muzika uopšte doći do tržišta. Danas vam praktično niko ne može zabraniti da objavite pesmu i ponudite je globalnoj publici. To je ogromna sloboda. Ali onda dolazi sledeći nivo: vidljivost. Tu algoritmi i velike platforme imaju ogroman uticaj. Ako najveći deo publike dolazi preko nekoliko servisa i društvenih mreža, njihove odluke vrlo direktno utiču na karijeru izvođača. Zato mislim da je jedna od najvažnijih stvari za modernog umetnika da ne izgradi čitavu karijeru na jednoj platformi. Platforme treba koristiti, ali publika mora da zapamti izvođača, a ne samo pesmu koju joj je algoritam pustio.

Koliko je danas važno da umjetnik zadrži kontrolu nad svojim katalogom, metapodacima i prihodima?

Izuzetno je važno. Katalog je dugoročno jedna od najvrednijih stvari koje umetnik poseduje. Pesma koju danas objavite možda neće napraviti veliki rezultat narednih šest meseci, ali može početi da ostvaruje ozbiljan broj slušanja za tri ili pet godina. Zbog toga su vlasništvo, uredni metapodaci i jasna evidencija prihoda mnogo važniji nego što mladom izvođaču možda deluje u trenutku objavljivanja. Loši metapodaci mogu kasnije napraviti veoma ozbiljne probleme: pogrešne profile, izgubljene prihode, probleme sa autorskim pravima ili komplikacije prilikom promene distributera. U muzici svi vole da razgovaraju o kreativnosti, ali katalog je istovremeno i imovina. Što ga ozbiljnije tretirate od prvog dana, to ćete sebi zahvaliti nekoliko godina kasnije.

Šta su najčešće greške koje nezavisni muzičari prave kada sami objavljuju svoju muziku?

Jedna od najvećih grešaka je žurba. Ljudi provedu nekoliko meseci praveći pesmu, a onda poslednjih 24 sata pred objavljivanje pokušaju da reše cover, metapodatke, distribuciju i promociju. Druga česta greška je zanemarivanje podataka. Pogrešno napisano ime izvođača, loše povezani profili ili netačni podaci možda izgledaju bezazleno, ali kasnije mogu napraviti veoma ozbiljne probleme. Treća greška je očekivanje da će sama činjenica da je pesma objavljena automatski dovesti publiku. Distribucija znači da je vaša muzika dostupna. Ne znači da će je neko pronaći. I konačno, mnogi izvođači odustanu prerano. Objave dve ili tri pesme, rezultat ne bude spektakularan i zaključuju da nešto ne funkcioniše. U realnosti se ozbiljna publika najčešće gradi katalogom, kontinuitetom i godinama rada.

Kada razgovarate s izvođačima iz različitih dijelova svijeta, primjećujete li razlike u njihovim potrebama? Ili su problemi nezavisnih muzičara, bez obzira na to odakle dolaze, zapravo vrlo slični?

Postoje razlike, posebno kada je reč o tržištima, načinima plaćanja, lokalnim platformama i ekonomskim mogućnostima izvođača. Ali ono što me je iznenadilo jeste koliko su osnovni problemi slični. Muzičar iz Nigerije, Italije, Brazila, Srbije ili Sjedinjenih Država vrlo često pita iste stvari: kako da dođe do više slušalaca, kada će izdanje biti objavljeno, kako funkcionišu tantijemi, kako može bolje da promoviše muziku i šta treba da uradi ako nešto pođe po zlu. Na kraju, bez obzira na geografiju, nezavisni umetnik želi tri stvari: pristup tržištu, kontrolu nad svojom muzikom i fer odnos sa kompanijama sa kojima radi. Ta univerzalnost problema je jedan od razloga zbog kojih je Rebel Music mogao da postane globalan proizvod.

Trst je grad koji nije među prvim mjestima koja bismo povezali s globalnom music-tech industrijom. Koliko vam je važno to što Rebel Music razvijate upravo iz Trsta i Italije, a istovremeno poslujete globalno?

Meni je upravo to zanimljivo. Pre dvadeset ili trideset godina možda bi bilo logično da kompanija poput naše mora da bude u Londonu, Los Anđelesu ili Njujorku. Danas nam je za globalno poslovanje važnija dobra infrastruktura i kvalitetan softver nego poštanski broj kompanije. Trst je istovremeno veoma specifičan grad. Nalazi se na raskršću različitih kultura i tržišta i možda baš zato dobro odgovara kompaniji koja praktično nema geografske granice. Mi možemo biti u Trstu, a da se tog istog trenutka novo izdanje na platformu šalje iz Brazila, Indije ili SAD-a. Meni je to lep simbol današnje tehnološke ekonomije. Ne morate više da budete u centru industrije da biste napravili nešto što je deo te industrije na globalnom nivou.

Šta ste kroz Rebel Music naučili o globalnom muzičkom tržištu što možda niste mogli vidjeti dok ste bili samo izvođač i producent?

Kao izvođač uglavnom gledate sopstvenu karijeru i tržište koje vam je najbliže. Tek kada počnete da obrađujete muziku desetina hiljada izvođača shvatite koliko je globalno tržište ogromno i koliko različito funkcioniše. Video sam žanrove za koje u Evropi gotovo niko ne govori, a koji imaju ogromnu publiku u pojedinim delovima sveta. Video sam izvođače sa relativno malim brojem pratilaca na društvenim mrežama koji ostvaruju impresivne streaming rezultate, ali i suprotan slučaj. Najvažnije što sam naučio jeste da ne postoji jedan recept za uspeh. Internet jeste napravio jedno globalno tržište, ali publika i dalje reaguje lokalno, kulturno i veoma lično. I možda najvažnije: količina nove muzike koja svakog dana nastaje je neverovatna. Kada to vidite iz perspektive distributera, još jasnije razumete koliko je pažnja postala najvrednija valuta muzičke industrije.

Gdje vidite najveći prostor za daljnji razvoj Rebel Musica? Šta danas gradite, a što korisnici možda još ne vide?

Distribucija je za mene baza, ne krajnja tačka. Najveći prostor vidim u tehnologiji koja izvođaču pomaže da mnogo bolje razume šta se sa njegovom muzikom događa nakon što je objavi. Radimo na daljem razvoju naše infrastrukture, automatizaciji procesa, boljem upravljanju katalogom, podacima i alatima koji bi izvođaču trebalo da uštede vreme i daju mu bolju kontrolu. Cilj mi nije da napravimo platformu sa sto funkcija samo zato što možemo. Mnogo mi je zanimljivije da identifikujemo deset problema koje izvođači svakodnevno imaju i da ih rešimo bolje od drugih. Mislim da će se Rebel Music u budućnosti sve manje posmatrati samo kao servis preko kojeg šaljete muziku na streaming platforme, a sve više kao tehnološko okruženje iz kojeg nezavisni izvođač može da upravlja mnogo većim delom svoje karijere. To je pravac u kojem razmišljamo.

Umjetna inteligencija već mijenja način na koji se muzika stvara, producira, distribuira i otkriva. Kako gledate na taj proces – kao muzičar, producent i čovjek koji razvija tehnologiju za muzičku industriju?

Mislim da je AI jedna od najvećih tehnoloških promena koje je muzička industrija videla u poslednjih nekoliko decenija i nema smisla praviti se da će nestati. Kao neko ko razvija tehnologiju, fasciniran sam mogućnostima. AI može da ubrza veliki broj tehničkih i administrativnih procesa, analizu podataka, mastering, organizaciju kataloga i mnogo toga što muzičaru danas oduzima vreme. Kao muzičar, imam nešto oprezniji pogled. Za mene tehnologija postaje problem kada prestane da bude alat i počne da potiskuje identitet autora ili kada se koriste radovi ljudi bez jasnih pravila i odgovornosti. Mislim da će ključno pitanje narednih godina biti prava autora, transparentnost i razlikovanje tehnologije koja pomaže kreativnosti od tehnologije koja je samo masovno imitira. AI će sigurno ostati. Pitanje nije da li ćemo ga koristiti, već kakva ćemo pravila napraviti oko njegove upotrebe.

Mislite li da će budućnost pripadati velikim platformama ili upravo manjim, specijaliziranim servisima koji mogu ponuditi drugačiji odnos prema izvođačima?

Mislim da će postojati i jedni i drugi, ali da upravo specijalizovani servisi imaju ogromnu priliku. Velike kompanije imaju kapital, infrastrukturu i prepoznatljivost koju je teško dostići. Ali njihova veličina često znači i standardizovan odnos prema korisniku. Manje tehnološke kompanije mogu mnogo brže da primete promenu, naprave novu funkciju ili promene način na koji rade. Još važnije, mogu da izgrade zajednicu. Mislim da budućnost neće pripasti nužno najvećoj kompaniji, već kompanijama koje najjasnije razumeju kome služe. Mi nemamo ambiciju da budemo sve za svakoga. Želimo da budemo veoma dobri u radu sa nezavisnim izvođačima. Ako 25.000 ljudi oseća da kompanija razume njihove probleme, onda veličina vašeg tima više nije najvažnija stvar. Poverenje može biti veoma ozbiljna konkurentska prednost.

I za kraj, kada biste danas mogli sjesti preko puta Marka Celestyja iz 2021. godine, neposredno prije pokretanja Rebel Musica, šta biste mu rekli?

Rekao bih mu: ako ti neko kaže da je nešto nemoguće, nemoj previše da se osvrćeš. Ljudi vrlo često granice sopstvenog razmišljanja pokušavaju da predstave kao granice onoga što je moguće. Biće kritika, naravno. Ali vremenom naučite da veliki deo kritika dolazi od ljudi koji zapravo ne razumeju šta pokušavate da napravite. I to je u redu. Nije njihov posao da razumeju vašu ideju pre nego što ona postane očigledna. Rekao bih mu da ne traži previše tuđeg odobrenja. Ako veruješ da nešto možeš da napraviš — napravi ga. Ako ne uspe, bar ćeš znati zašto. Mnogo je gora varijanta da jednog dana shvatiš da nisi pokušao zato što je neko drugi bio dovoljno ubedljiv dok ti je objašnjavao zašto neće uspeti. Pre pet godina ideja da mali tim bez investitora napravi globalnu music-tech platformu sa desetinama hiljada izvođača verovatno bi mnogima zvučala nerealno. Srećom, nisam ih pitao za dozvolu. I možda bih mu na kraju rekao samo: Nastavi. Biće mnogo veće nego što sada misliš.