Razgovarala: Vanja Šunjić
Iva Pažin, aka ZHIVA će nastupiti na šestoj Bh. povorci ponosa, koja će se održati 14. juna u Sarajevu, pod sloganom „Ljubav je zakon“. ZHIVA svojim stvaralaštvom pomiče granice – njena muzika i nastupi su prostor otpora, oslobađanja i solidarnosti. Na bini Bh. povorke ponosa, donijeće moćnu dozu emocije i snage, te nas podsjetiti na to koliko je važno živjeti autentično i bez straha.
Sa ZHIVOM smo razgovarali o identitetima, muzici, aktivizmu i tome šta će ponuditi publici, ali i šta ona očekuje od šeste Bh. povorke ponosa.
Foto: Anela Oldwolf Hodžić
Na koji način povezuješ sebe sa svojim alter egom Iva Zhiva, i na koji način se ta dva identiteta preklapaju?
ZHIVA i Iva su isto – nema razlike. Kroz svoju muziku se trudim da potpuno autentično i transparentno govorim o ličnim temama, tako da nisam imala potrebu za stvaranjem alter ega u tom smislu. Ipak, ime ZHIVA mi je omogućilo neku minimalnu distancu od toga šta prikazujem javno, a šta je privatan život.
Kako je izgledao tvoj put ka sceni – kada si shvatila da želiš da izražavaš sebe kroz muziku i vrlo autentičan scenski i vizuelni izričaj? Učitavaš li u to neke elemente queernessa, ili je to samo moj gledalački dojam?
Prvi put sam osetila želju da budem na sceni kad sam gledala mjuzikl – bila sam potpuno očarana. Dugo sam mislila da moram da se bavim glumom da bih mogla da radim muziku. Vremenom me je sve što sam radila vodilo ka muzici – školovanje, svirke, bendovi, i na kraju ono što danas stvaram. Mislim da je “pretvaranje”, imitacija, gluma i slično jako važan deo procesa, jer kroz to otkrivamo sebe. Nisam tada razmišljala iz ugla queernessa, ali definitivno može biti povezano.
Foto: Anela Oldwolf Hodžić
Nakon tvog prvijenca „Preterujem“, izašao je još upečatljiviji album „ZHIVA ZDRAVA“. U čemu se ogleda razlika u procesima stvaranja, i budući da nisi imala krizu drugog albuma, promišljaš li svoj treći album, šta bi voljela da se nađe na njemu?
Taman me sad drma kriza trećeg albuma (smeh). Prva dva su se desila baš brzo, a kod drugog smo svesno izašli iz komfor zone jer smo hteli da ga završimo pre velikog beogradskog koncerta. Mislim da sam na tom albumu bila opuštenija i spremnija da eksperimentišem sa žanrovima u kojima se ranije nisam videla. Trenutno radimo novu muziku, tako da sigurno možete da očekujete novi singl tokom godine.
Godine 2024. si bila na prestižnoj listi 100 Artists to Watch, a Regionalna organizacija nezavisnih diskografa (RUNDA), tokom prestižne MENT konferencije, proglasila te za najbolju novu izvođačicu za 2023. godinu. Koliko ti je sve ovo bilo vjetar u leđa, a koliko te autocenzuriše? Nastojiš li ostati ista, ili se neprestano transformišeš?
Svaka validacija i pohvala mnogo znači, pogotovo kad dolazi od tako relevantne organizacije, to mi je bio ozbiljan vetar u leđa. Velika mi je čast što su prepoznali potencijal u onome što radim i sigurno je doprinelo mojoj poziciji na sceni. Nema tu autocenzure, naprotiv – to mi je bio dodatni znak da sam na dobrom putu. Neprestano se menjam, i iako mi to nekad nije najprijatnije, volim da izazivam sebe, kako u životu, tako i u muzici. Ne bežim od različitih žanrova jer mi to najviše pomaže da rastem. Zanimljivo je što mi baš to što nisam žanrovski “dosledna” često stigne kao kritika, a meni je to zapravo jedna od najdražih stvari u mom radu.
Foto: Raisa Šehu
Jednom prilikom si rekla da je je The Queen-ova pjesma „I Want to Break Free“ za tebe himna slobode/hedonizma. Kako to promišljaš?
Jao, to mi je verovatno u tom momentu samo palo na pamet (smeh). Ne znam da li postoji neki dublji razlog, ali tu pesmu uvek povezujem sa scenama iz filmova kad lik prebrodi krizu ili se svi konflikti razreše. Možda sam i lupila, ali realno, sa pesmom Queen-a stvarno ne možeš da pogrešiš.
Kako vidiš ulogu umjetnosti i izvođača_ica u borbi za ljudska prava i ravnopravnost?
Umetnost je oduvek nastajala kao odgovor na stvarnost – na lične ili društvene promene. Verujem da svako od nas, kao umetnik ili izvođač, na svoj način i u svom okruženju pokušava da menja svet na bolje. Naravno, to nosi i određenu odgovornost – jer sve što kažeš ili uradiš u javnosti ima težinu. Često se od umetnika, izvođača i influensera očekuje da reše društvene probleme, što zna da bude previše i kontraproduktivno. Ali u vremenu kad se borimo za vidljivost, mislim da je važna odluka iskoristiti tu vidljivost da se pokrenu teme kao što su ljudska prava i ravnopravnost. Jer ako nismo svi ravnopravni – onda niko nije.
Foto: Natalija Erdeljanović
Koje teme su ti kao umjetnici i aktivistkinji posebno važne danas? Na koji način promišljaš sve naše borbe; kao jednu, unierzalnu borbu koja prevazilazi granice i teme, ili kao više odvojenih?
Najvažnije mi je da budem iskrena u onome što radim i govorim. Verujem da svi, na neki način, prolazimo kroz slične borbe i kada ih podelimo javno, to može da osnaži i nas i zajednicu. Borba za ravnopravnost i ljudska prava definitivno prevazilazi sve granice, jer ne postoji nijedan opravdan razlog da neko ima, a neko nema ista prava. Možda zvuči utopijski, ali stvarno mislim da je borba, koliko god bila teška, jedini način da dođemo do promene.
Šta za tebe lično znači učestvovati na Bh. povorci ponosa? Da li ti se čini da se situacija za LGBTQ+ zajednici u BiH mijenja nabolje? Kako vidiš doprinos Povorke tom procesu?
Velika mi je čast što ste mi ukazali poverenje da budem deo tako važnog događaja. Moram da priznam da nisam potpuno upućena u sve detalje, ali kroz razgovore s prijateljima i poznanicima iz LGBTQ+ zajednice, kako u BiH tako i u Srbiji, jasno mi je da su promene spore i da nas čeka još dug put do stvarnih zakonskih izmena koje bi značile vidljivo priznanje i zaštitu. Povorka ponosa je važna jer barem tog dana svako može da se oseća bezbedno, slobodno i autentično – onako kako bi zapravo trebalo da bude svaki dan.
Foto: Zoran Ješić
Šta publika može očekivati od tvog nastupa ove godine? Imaš li neku poruku koju želiš prenijeti kroz svoj nastup na Povorci? Kako biraš muziku i estetiku za ovakve nastupe – ima li simbolike u tvom scenskom izrazu?
Nastup će biti kratak i sladak (smeh). Ne mogu da kažem da postoji neka velika simbolika – biram muziku i izgled prema tome kako se tog dana osećam najprijatnije. Ono što želim da prenesem jeste poruka ljubavi i zajedništva, jer verujem da su to dve najvažnije stvari koje imamo.
Kakvu atmosferu očekuješ na Povorci ove godine?
Očekujem puno ljudi, zabave, dobre energije i ljubavi.
Foto: Mihailo Rakonjac
