Razgovarala: Sandra Ozimica
Foto: Mina Gajić

U vremenu brze mode, rad Ane Rajković razvija se u suprotnom smjeru — kroz promišljenost, kontinuitet i duboko razumijevanje materijala. Njena estetika ne polazi od trenda, već od procesa, forme i osjećaja koji odjeća ostavlja na tijelu. Kroz brend AREVE gradi prepoznatljiv jezik koji spaja disciplinu zanata i suptilnost savremenog izraza, oblikujući komade koji se ne nameću, već ostavljaju prostor ličnosti. U tom balansu između funkcije i identiteta, njena moda ne traži pažnju, već je zadržava tišinom, kvalitetom i prisustvom. U razgovoru za Urban magazin otkriva kako je iz tekstilne proizvodnje izrasla u autentičan modni glas, zašto vjeruje u kontinuitet stila i šta za nju znači stvarati u savremenom modnom kontekstu.

Kako biste se predstavili sarajevskoj publici i na koji način je vaš profesionalni put oblikovao vaš odnos prema modi?

Predstavila bih se pre svega kao neko ko je upravo kroz tekstil, mnogo pre mode, naučio da poštuje rad, formu i funkciju. Moj put nije počeo iz potrebe da budem deo modne scene, već iz vrlo konkretnog i ozbiljnog rada s tekstilom, od izrade artikala za hotele do uniformi za različite biznise, gde sam naučila da dobar komad ne sme da bude samo lep, već i promišljen, precizan i dugotrajan. Iz tog iskustva je kasnije nastao AREVE, najpre kao sleepwear priča, a onda i kao mnogo širi jezik odevanja. Volim da verujem da ono što radim spaja disciplinu zanata i emociju dizajna.

Sarajevo mi je zato posebno blisko. To je jedan od retkih gradova u regionu koji i u estetici i u ljudima traži ono što je ispod prvog sloja. U njemu postoji ta lepa, gotovo filmska mešavina elegancije, emocije i karaktera. To je grad u kojem prošlost i savremenost ne stoje jedna nasuprot drugoj, već žive zajedno, i to se oseća i u stilu. Ništa ne deluje potpuno slučajno, čak ni onda kada izgleda lako i spontano. Sarajevo ima sofisticiranost koja ne počiva na pokazivanju, nego na senzibilitetu, i mislim da upravo zato u njemu moda može da ima dublje značenje od same slike.

Kako je nastao brend AREVE i kada ste shvatili da moda prerasta iz interesovanja u vaš životni poziv?

AREVE je za mene nastao onog trenutka kada sam shvatila da me više ne zanima samo da napravim dobar proizvod, nego da kroz njega oblikujem osećaj. Sleepwear je bio prvi prirodan korak, verovatno zato što u toj kategoriji postoji nešto vrlo intimno i iskreno. To nije odeća za tuđi pogled, već za odnos koji žena ima sa sobom. Tu sam prvi put jasno osetila da me ne privlači samo forma, već atmosfera, ritam i način na koji jedan komad može da unese mir, mekoću i samopouzdanje u nečiju svakodnevicu. Mislim da se upravo tu desio taj važan prelomni trenutak kada sam prestala da razmišljam samo kao neko ko proizvodi, a počela da razmišljam kao neko ko gradi sopstveni jezik. Od tada moda za mene više nije bila samo interesovanje, nego prostor lične istine i stvaranja.

Koja je idejna nit koja povezuje vaše kolekcije i oblikuje estetiku brenda?

Rekla bih da je to ideja ženstvenosti koja ne traži potvrdu. One koja je svesna sebe, ne igra ulogu i ne zavisi od spoljne buke da bi bila prisutna. Uvek me je zanimalo kako da napravim komad koji ima prisustvo, ali ne preuzme osobu koja ga nosi. Komad koji ostavlja prostor karakteru. AREVE zato ne nastaje iz potrebe da prati trendove po svaku cenu, već iz želje da gradi kontinuitet stila. Volim onu misao Coco Chanel da je moda prolazna, a stil ostaje. To zvuči kao nešto što svi znaju, ali kada zaista pokušavate tako da radite, onda to postaje veoma ozbiljna odgovornost.

Koliko u vašem radu preovladava intuicija, a koliko disciplina i konstrukcija?

Intuicija mi govori kuda da krenem, a disciplina odlučuje da li će to zaista postati dobar komad. Početak je često vrlo emotivan, gotovo instinktivan — neki ton, pad materijala, određena linija koja mi deluje tačno. Ali bez konstrukcije i ozbiljne kontrole procesa to ostaje samo lepa ideja. Mene je proizvodnja naučila da iza lakoće mora da stoji rad. I zapravo me oduvek privlačilo baš to: da komad deluje lako, a da iza te lakoće stoji ozbiljna konstrukcija. To je ono što najviše poštujem, i kod sebe i kod drugih kreatora.

Na koji način je Beograd kao kreativno okruženje uticao na estetiku vašeg brenda?

Beograd vas nauči da imate glas. To je grad energije, ritma, ambicije i kontrasta. Ne dozvoljava vam da budete mlaki. Mislim da je upravo ta urbana odlučnost ostavila trag i na meni i na brendu. Ali sam istovremeno uvek težila smirenijoj i čistijoj estetici. Tako da bih rekla da je Beograd u AREVE uneo odvažnost, a moj lični senzibilitet meru. Taj balans mi je važan — da komad ima unutrašnju snagu, ali da ne mora da viče da bi bio primećen.

Kako izgleda vaš proces nastanka kolekcije — da li prvo dolazi ideja, materijal ili emocija?

Gotovo uvek prvo dolazi atmosfera. Nekad je to osećaj mekoće, nekad samopouzdanja, nekad tišine, a nekad vrlo jasna slika žene koja se kreće kroz dan. Onda tražim materijal koji to može da iznese. To nije mali korak, jer materijal vrlo brzo pokaže da li je ideja zaista dobra ili je samo delovala zavodljivo na papiru. Pošto dolazim iz vrlo konkretnog tekstilnog iskustva, meni je odnos prema materijalu suštinski. On nije dekoracija. On je temelj. Zato dizajn doživljavam više kao razgovor sa materijalom nego kao nametanje forme.

Kakvu ženu ili osobu imate na umu kada dizajnirate komade za AREVE?

Zamišljam osobu koja ne koristi odeću da se sakrije, nego da se preciznije izrazi. To je žena koja ne robuje trendovima, ali nije ni ravnodušna prema estetici. Ima ukus, ritam, svoje prioritete i obaveze i želi komade koji mogu da je prate kroz sve to. Ne zanima me žena kao kliše, već žena kao ličnost. Ona može da bude vrlo nežna i vrlo odlučna u istom danu. Može da ode na sastanak, ručak, otvaranje izložbe ili večeru, a da i dalje ostane verna sebi. Mislim da se danas luksuz upravo tu krije — u jasnoći identiteta.

Koliko vam je važna održivost i odnos prema materijalima u savremenoj modnoj industriji?

Izuzetno mi je važno, ali o održivosti više volim da govorim kroz praksu nego kroz parole. Živimo u vremenu u kojem je tekstil gotovo postao potrošna roba, a odeća se kupuje impulsivno, nosi kratko i odbacuje brzo. Uz to, masovna industrijska proizvodnja i hiperjeftina onlajn kupovina potpuno su odvojile odeću od rada, znanja i vremena uloženog u jedan komad. Meni je to suštinski pogrešno. Svi naši artikli šiju se ručno i na to sam posebno ponosna. Danas je zaista retkost da neko u Srbiji svesno čuva takav model rada i zapošljava šnajderke koje svakom komadu daju posebnu završnicu, osećaj i ljudski trag. To nije samo estetska razlika. To je i društveno važna odluka. U vremenu uniformnosti, brzine i bezličnosti, meni je važno da sačuvam i zanat i ljude koji taj zanat nose.

Kako vidite saradnju i dijalog između modnih scena Beograda i Sarajeva?

Vidim ga kao nešto vrlo prirodno i dragoceno. Sarajevo i Beograd možda imaju različite ritmove, ali dele osećaj za kulturu, atmosferu, emociju i stil koji nije banalan. To su gradovi koji imaju dubinu i mislim da se to uvek prepozna i u modi. Mene zanima saradnja koja nije formalna, nego stvarna — ona u kojoj postoji međusobno poštovanje, razmena senzibiliteta i razumevanje da regionalna scena može da bude snažnija kada razgovara sama sa sobom, umesto da stalno traži potvrdu spolja.

Postoji li komad ili kolekcija koji posebno izdvajate kao reprezent vašeg dizajnerskog izraza?

Posebno sam vezana za početke, za sleepwear fazu brenda, jer je upravo tu AREVE prvi put jasno pokazao svoj karakter. U toj kategoriji ne možete da se sakrijete iza efekta. Tu su najvažniji osećaj na koži, udobnost, pad, mekoća i odnos prema telu. To mi je bilo dragoceno jer je iz te intime kasnije izrastao čitav jedan širi modni jezik. Ali iskreno, najviše sam ponosna na komade koji ženama ostanu. Na one koje ne obuku jednom zbog fotografije, nego im zaista postanu deo života. To je jedina prava potvrda da dizajn ima smisla.

Šta biste voljeli da sarajevska publika prvo prepozna ili osjeti kada vidi vaše komade?

Volela bih da prvo osete integritet komada, da prepoznaju kvalitet, ručni rad i odnos prema detalju, ali i onu retku lakoću zbog koje odeća ne deluje nametnuto, nego prirodno. Meni je jako važno da komad ne deluje kao kostim, već kao produžetak osobe. Ako sarajevska publika u AREVE-u prepozna spoj elegancije, savremenosti i neke tihe sigurnosti, mislim da bi to bilo najbliže onome što želim da prenesem.

Ana Rajković

Na čemu trenutno radite i možemo li uskoro očekivati nove projekte?

Trenutno me najviše zanima dalje razvijanje AREVE-a kao celovitog sveta, a ne samo kao niza novih komada. Želim da brend raste, ali da pritom ne izgubi ono što mu je od početka davalo identitet — kvalitet, ručnu izradu, promišljenost i blizinu sa ženom kojoj se obraća. U tom smislu, fokusirani smo i na širenje prisustva u regionu, a Sarajevo je svakako grad koji se vrlo prirodno nalazi na našoj mapi prioriteta. Paralelno s tim, pripremamo novu kolekciju u kojoj ćemo dodatno istraživati formu i teksturu i verujem da će to biti korak kojim ćemo pomeriti i sopstvene granice. Razgovaramo i o nekoliko pažljivo biranih saradnji, ali mi je važno da svaka od njih ima smisao i da organski proizlazi iz sveta koji gradimo. Danas mi je možda najzanimljivije pitanje kako ostati veran sebi u vremenu koje stalno insistira na brzini i mislim da će se upravo oko tog odgovora oblikovati i naši naredni projekti.