Prošlo je tačno godinu dana od kako je pod nadimkom Dinja glumica i aktivistkinja Sandra Silađev osvojila internetska prostranstva.

Na mjestima gdje se uljepšavaju životi, fotografišu grudnjaci na krevetskim plahtama, djevojke puće usta ili ispuhuju nevidljivi dim angažovana Beograđanka je putem kratkih videozapisa poslala važne poruke o nasilju nad ženama, neophodnosti podrške djeci i osobama s intelektualnim i drugim poteškoćama, skrenula pažnju na položaj starih i iznemoglih…

Nazivaju je internetskom senzacijom zbog broja pratilaca na društvenim mrežama. U njenom životu ne postoji ništa senzacionalno, osim nesvakidašnje i hvale vrijedne potrebe da ovaj svijet učini bar malo boljim mjestom.

Piše: Kristina Ljevak

Iz biografije Sandre Silađev jasno se iščitava da je mogla postati sve što želi. Na kraju je odabrala glumu, koja u njenom slučaju podrazumijeva angažman kroz inkluzivno pozorište ili dramske radionice.

Danas, kad je njena popularnost izražena jedinim jezikom koje razumije tržište, a to je broj sljedbenika/ca na društvenim mrežama, Sandra i dalje prije odbija već prihvata ponude, posebno one koje ne korespondiraju s cjelokupnim ličnim svjetonazorima.

Sav lažni sjaj koji nam se servira putem medija dobija dodatnu dimenziju besmisla ako se posmatra iz doma za nezbrinutu djecu ili osobe s poteškoćama, pokušava nam objasniti Sandra u svojim javnim nastupima ili na profilu Dinje, koji je jasan i artikulisani glas protiv postojeće pomjerene stvarnosti.

Strah od nemoći i nesavršenstva

„Naša sredina i Balkan ne mogu da spoje osećaj sreće i radosti sa slabostima, nesavršenostima i nemoćima. Plašimo se nemoći i nesavršenstva. Ako je neko mršav ili debeo, on je bolestan. Tako ga percipiraju. Po toj logici, svako ko puši je bolestan jer su cigare nezdrave. Tako i s osobama s poteškoćama u razvoju. Čim neko ima neke poteškoće, to ne valja, sve je tužno i loše. Naravno, to nije istina. Zato sam i uradila spot Happy, gde se vidi koliko se može uživati i s poteškoćama i s osobama s poteškoćama“, kaže Sandra Silađev, koja je nedavno imala i sjajan video na temu autizma. U tom videu ona približava ljudima ono što podrazumijeva ova različitost a ne bolest, što je beskrajno važno zbog činjenice da većina ljudi i ne sluti šta proživljavaju roditelji djece iz autističnog spektra i sama djeca, naravno.

Najveća briga je šta kada roditelja više ne bude. O tome najviše brinu roditelji dece s autizmom. Ko će da brine o njima kada roditelja ne bude? Pored toga, osobe s autizmom zahtevaju ulaganje velike energije, snage i emocija u odnos, a to je veoma teško i iscrpljujuće. Zato je jako važno na koji način osobe s autizmom provode dan, s kim provode vreme i kako ga provode. Najbitnije je da osećaju da ih razumete i da ste tu za njih. Da vas osete. Svima nam je važno da budemo shvaćeni, zar ne?

Autizam je jedan svet koji ima svoja pravila i svoje nivoe. Svako je čovek za sebe, te tako ni autizam nije kod svakoga isti. Ono što je isto je da je to svet u koji vi morate ući ako ga želite shvatiti. Kada kažem ući, ne mislim bukvalno, ali možete ga probati sagledati i razumeti. U tome nam dosta pomažu umetnost, gluma, pisanje, igra i pokret, senzorna soba, ali i jednostavno svakodnevno prisustvo u životu osobe s autizmom. Jednom kada razumete i zavolite taj svet, teško možete da zamislite život bez toga. Mene su moji prijatelji s autizmom obogatili kao biće. Razumela sam njih, ali i sebe. Volim kada osoba s autizmom mene razume. To se dešava kada se igramo. To se dešava kroz dramske tehnike i igre. Dešavale su se i katarze emocija i zagrljaji koji su potpuno neočekivani. To je poenta.“

Ljudi ne traže ljepotu već mir

Instagram, na kom između ostalog pratimo Dinju, aplikacija je namijenjena uljepšavanju stvarnosti. Tamo su svi lijepi, pokazuju novu odjeću, poredaju šminku po krevetskoj plahti pa slikaju… Činjenica da je Dinja prepoznata među svim tim besmislicama stvara osjećaj da nije sve izgubljeno.

„Ljudi ne traže lepotu. Ljudi traže mir. Ljepota je sklad i instant mir. Kada je nešto skladno, vi ste satisfakciju za mirom dobili u tom trenutku, ali to nije duboki mir i sklad. Duboki mir i sklad se postižu nakon mnogo preispitivanja i pomirenja sa sobom i sazrevanja. To Dinja radi. Prvo uznemiri, ali onda umiri, tj. uznemiri da bi umirila.

Iznenadila sam se koliko ljudi čeznu za dobrotom, dobrom voljom i iskrenom razmenom. Iznenadila sam se koliko ima žive dobre volje i energije. Ima dobrote.“

Dinja je društvenoangažovani lik a ne potencijalna učesnica reality programa. Ipak, Sandru Silađev takve i slične ponude nisu zaobišle. U realityje zovu ljude koji su zbog nečega „iskočili u javnost“, objašnjava naša sagovornica i dodaje kako je u tome cijela filozofija.

„Forsiranje instant popularnosti ono je što kod realityja nije dobro. Popularan si jer si 24 sata na televiziji i prodaješ svoju intimu. Meni je to previše. Naročito kao glumici. Glumac treba da ostane misterija kao lik privatno. Reality je nezdrav takođe. Brzo vas baci u javnost, zaradite silne pare ne radeći ništa, i onda vas pljune u mrak, gde vas se niko više ne seća i gde ste bez para.“

To što je samo pratila sebe učinilo je da tek tako ne unovči Dinju. Većina ponuda, kako Sandra objašnjava, bilaje ono što Dinja nije.

Ali je svakako prihvatila Samizdatovu da objavi knjigu Ne zna svinja šta je Dinja, te od onih koje su joj se dopale izdvaja ulogu Levet u mjuziklu Sivi Tod, koju nije mogla prihvatiti zbog nedostatka vremena.

Rodne uloge i identiteti, seksualna orijentacija, brakovi, veze, nasilje u porodici samo su dio tema kojima se Sandra Silađev, kroz virtuelni lik Dinje, angažovano bavi.

Po broju ljudi koji je prate, pismima i porukama te zahtjevima za intervjue prepoznaje da je poruka koju je željela poslati stigla do publike i sve je više onih koji iščitavaju dublji smisao njenih nastupa, ne zadržavajući se samo na nivou komičnog.

Povjerenje je tamo gdje su nježnost i iskrenost

„Ja sam urednica časopisa za žene, poruka našeg časopisa je ako nisi srećan, ne treba da živiš. Da bi bio srećan, trebaš da budeš našminkan, lepo obučen i deluješ glamurozno, ako nisi glamurozan, ne treba da živiš“, dio je monologa iz jednog od Dinjinih videonastupa. Kako uticati na promjenu dominantnih uređivačkih politika bilo je jedno od pitanja koje smo postavile Sandri.

„Tako što svi časopisi treba da imaju rubrike za osobe sa smetnjama u razvoju, za osobe s invaliditetom i za bolesne osobe. To čitaju svi ljudi i u tim časopisima nigde nema stvari koje pokazuju da se o njima misli. Uglavnom vidimo manekenku koja je provučena kroz photoshop, vesela trčeći ide na posao. Šta da pomisli devojka s invaliditetom kada to lista i čita? Šta dečko s Aspergerovim sindromom može da pročita u današnjim časopisima? Postoji li sadržaj igde za osobe s Aspergerovim sindromom?“

„Moraš da budeš mila. Ako nisi mila, onda nisi žena“, takođe je jedna od Dinjinih poruka kojom ironizira stvarnost koja podrazumijeva unaprijed „zadate“ ženske uloge i potencijalne sankcije koje podrazumijeva odstupanje od tih šablona.

Sandra Silađev smatra da postoji osnova za optimizam i promjene koje će se u budućnosti na tom planu morati desiti.

„Mora prvo da se veruje u to što se govori i radi. Takođe mora da se veruje onome ko govori. Poverenje je tamo gde su nežnost i iskrenost”, objašnjava.

Reklamna industrija i način predstavljanja žena u njoj tema je koja iziskuje poseban intervju. I time se u svojim videozapisima naša sagovornica bavi, navodeći da nema razlike između vitkog i nešto punijeg seksualnog objekta, na primjeru pokušaja reklama koje su bile namijenjene „stvarnim ženama“ sa „stvarnim ženama u glavnim ulogama“, ali onakvim kako ne izgleda većina „stvarnih žena“ pred TV prijemnikom.

„Svaka reklama prikaže ženu koja je u donjem vešu i mršava je. Onda kao ‘ajmo u kontru. ‘ajde da nije mršava, ali opet je dobra za seks. Ako nije za seks, onda dobro kuva. ‘ajmo da prikažemo srećnu kuvaricu. Ako ne kuva, onda ljulja bebu. Ako ne ljulja bebu, onda je pored muškarca koji joj čini svašta. Ako nije to, onda ide kontra. Onda je buntovnica i samostalna i vozi kola i sve radi kao muškarac. I kako god okrenete, sve se svodi na žensku usmerenost na muški rod. Seksi je za muško. Ljulja bebu koju je rodila muškarcu. Kuva, znači dobra je žena. Ako ništa od toga, onda je buntovnica bez muškarca. Ali opet je u odnosu na njega. Sve reklame gde su žene svode ženu na neke objekte. Ili seksualne ili za kuvanje i rađanje. To treba da se zaustavi. Ne mora ni da bude seksi, ali ni da bude ljuta na muški rod i da bude muški način života. Ljudi moraju da ukapiraju da postoji gomila žena koja uopšte ne razmišlja šta će muško reći i misliti i da li će ih odobriti kao bića. Niti su ljute na muškarce, niti ih mrze, niti zavise od njihovog mišljenja. Prosto, muškarci su u sistemu njihovih vrednosti na jednom normalnom mestu, a ne na prvom i jedinom.“

Kavez je neudoban i kad je zlatan

Jednako jasan stav Sandra Silađev ima i prema ostajanju u lažnim odnosima i lažnim brakovima, kompromisima koji se prave zbog komfora. „Za mene je to strašno. To je kao da vam neko oduzima vazduh. Mene plaši ostajanje u lažnim odnosima i u poznatim okolnostima samo zbog udobnosti. To je laž. To je zlatni kavez. Kavez ne može nikako biti udoban, pa makar bio i zlatan“, kaže Sandra, koja je filozofiju nemoći nazvala defektika, za čije prevazilaženje ne postoji univerzalan recept. Bitno je, kako navodi, suočavanje i prihvatanje.

„Ali osećaj nemoći nas sve čeka, i tu nema ega. Prvo se opraštaš s egom. Zato je opasno forsiranje svega što podebljava lažni sjaj ega.“

Nakon što joj je istekao ugovor, ostala je volontirati u ustanovi u kojoj je radila i pomagati onima kojima je pomoć potrebna, jer „suština je u tome da, ako hoćeš nešto da radiš, onda ustaneš i radiš. Ne ležiš i ne pljuješ po ljudima iz ležećeg položaja“.

Iskustvo inkluzivnog pozorišta i umjetnost koja je snaga promjene a ne vrijednost sama po sebi ono je što Sandru Silađev oplemenjuje i obogaćuje.

„Ako sam neko ko ima talenat koji se smatra darom, nekim viškom energije, kreativnosti i moći, zašto ga ne bih podelila s nekim ko ima manje i ko je nemoćan? Dajem nekome, i on se tako leči i raste. Tako rastem i ja jer i ja dobijam. To je razmena.“

Ono što su batine za fizičko, prevara je za emotivno biće, poručuje naša sagovornica u videoradovima koji se bave temom preljuba. Kompromise koje ljudi prave iščekujući da se neko razvede objašnjava strahom i neznanjem, naglašavajući da je prevara nasilje.

„Nisu lepi, a u vezi su“, još je jedan Dinjin genijalni komentar kao posljedica osjećaja da na ovom svijetu neće ostati mjesta za sreću i zadovoljstvo prosječnih.

„Tako deluje u reklamama. Dok gledam reklame iz bolnice ili doma za stare ili doma za osobe sa smetnjama u razvoju, sve što želim je lavor da se ispovraćam od tolike količine lažnog sjaja i ega koji traži da mu publika bude podanik, a ne da on služi publici i hrani dušu gledaoca“, kaže na kraju Sandra Silađev, nesvakidašnje biće, koje u trenutku dok je nastajao ovaj intervju prikuplja crteže koje će djeca donirati djeci te organizuje one koji bi pomogli osobama koje se bore s bolestima ovisnosti.

Iskustvo komunikacije sa Sandrom Silađev ostavlja zatečenost zbog toliko talenta, humanosti i agažovanosti u jednoj osobi, koju je očigledno u postojećem sistemu vrijednosti nemoguće rasporediti na više „glava“ stanovništva.