Na Sajmu izdavača/nakladnika Bosne i Hercegovine Knjige u nišama koji je počeo danas u Sarajevu i trajat će do 29. novembra, predstavit će se i bosanskohercegovačka književnica Lejla Kalamujić. Predstavljanje autorice knjige “Zovite me Esteban” bit će upriličeno u nedjelju, 26. novembra 2017. u 18 sati, u prostorijama Bosanskog kulturnog centra (BKC).

O traumama koje određuju biografije i književne opuse, uspješnom “životu” knjige koja je lišena bilo kakve pretenzije, baš kao i njena autorica, o romanu u nastanku i važnosti pisanja i mišljenja o “Drugom i Drugačijem” s Lejlom Kalamujić u programu na Sajmu izdavača/nakladnika Knjige u nišama, razgovarat će Kristina Ljevak.

Malo je knjiga kakva je “Zovite me Esteban” autorice Lejle Kalamujić. Potvrđuju to i prevodi te regionalna izdanja. Za nju je dobila nagradu “Edo Budiša”, a knjiga je svojevremeno nagrađena na konkursu Fondacije za izdavaštvo FBiH.

Uskoro će u izdanju Buybooka biti objavljen njen prvi roman, koji će bez sumnje mnogobrojna publika prethodne zbirke priča s radošću dočekati. Lejla Kalamujić nastavlja pisati o onome o čemu se najčešće kod nas ćuti i svojim besprijekornim literarnim stilom progovara u ime svih deprivilegovanih. Čini to naravno van pamfletskog nivoa i društvenog angažmana koji je sam sebi svrha. Isto možemo reći i za “Esteban” gdje ogoljava vlastite traume, u prvom redu vezane za prerani gubitak majke, odrastanje s bakama i dedama, uz oca koji je više i u svakom smislu bio odsutan već prisutan. Drugi ram ove maestralne proze podrazumijeva teme metalnog zdravlja i otkrivanja vlastite seksualnosti. Sve skupa zaokružuje lično iskustvo rata i izbjeglištva te život u prividu mira. Onaj život u kom se svako od nas može već sutra naći na nekoj od tačaka margine i kao takav/a biti potpuno neprihvaćen/a.

“Nije to, na sreću, nikakva pretenciozna kvir teorija (koja je za neke druge žanrove i rodove, ne za pripovetku), nego punokrvna pripovedačka umetnost o samoćama i traženjima Drugog/Druge, dakle, o večnim temama svake pomena vredne književnosti otkad čovek uopšte nastoji da svoja neprevrela osećanja, stanja i misli ukroti u reči i rečenice koje transcendiraju svoj tako odviše ljudski povod, i tako prevazilaze puku privatnost ili nereflektovani autoterapijski učinak, postajući deo našeg zajedničkog egzistencijalnog, emotivnog i dakako estetskog iskustva”, napisao je o knjizi “Zovite me Esteban” književni kritičar Teofil Pančić, dodajući kako Lejla Kalamujić piše o tome šta ju je zapravo načinilo takvom osobom kakva jeste, i to čini na način koji plijeni pažnju.